(песма за женски вокал)
Моји почеци немају краја,
у свакој тишини нова се рађам.
На тераси што памти кораке сена,
пијем месец из старог бокала вина.
Шешир ми клизи низ косу ноћи,
а срце ми пева у некој самоћи.
Клавир без додира свира мој бол,
у зидовима твојим oslikan mol
(рефрен)
А није то што ме испуњава,
ни твој осмех, ни твоја кава.
Лепота ме мами, али сам сама,
љубав ми треба што са душом спава.
(строфа 2)
Смејем се гласно, Вага у мени,
али Sтрелац већ тражи где да се склони.
Док vена у Шкорпији тихо шапуће,
да највећа страст увек најпре умукне.
Нека друга би плакала, ја певам,
у гласу ми ноћ, у погледу севам.
Не тражим аплауз, већ један знак,
да негде постоји тај прави корак.
(рефрен)
А није то што ме испуњава,
ни твој поглед, ни твоја слава.
Љубав ми треба без рефлектора,
што стоји уз мене и кад нема хора.
(бридж)
Понекад сам песма, понекад немир,
сањам слободу у малом папирном свемиру.
Зидови слушају, а ја се надам
да ће неко прочитати све што сада складам.
(финале - тишина и шапат)
Моји почеци немају краја…
И можда је у томе моја нада…
astropoet Nelly Poerich
062 626 191
Нема коментара:
Постави коментар