Ti si moj kroj po meri srca.
Skloni tu sumnju s muževnog lica
ne spuštaj pogled ne muti vinom
nego me voli onom žestinom.
Svašta smo prošli napade razne
i sve se svelo na priče prazne
ta snaga ljubavi što je u nama
za tili čas sve loše slama.
Ljubav je pobedila,
pobila namere zločestog dila
sad je na nama šta ćemo dalje...
Gle, opet nam bog anđele šalje.
Gledaj ih samo kako su slatki,
njihovi koraci nečujni laki
da se ne trgoh na mačiji šum
ne bi ih spazila da krče drum.
Da onaj kleti po kome puzih
kad bi me slomila najezda zlih,
Nema vam nazad, kao da kažu
s našom se odlukama u svemu slažu.
Šta mi to nudiš stisnute šake,
ah, onaj prsten kao iz bajke!
Prosiš me, klečiš, ljubiš mi ruku,
anđeli poju spiraju bruku.
Pred nama svetlo pucaju vidici
krče nam put i nebeski svirci.
Tvoja sam Da, zar trebam reći
ah nigde kraja ljubavnoj sreći.
Ljubav je pobedila
pobila namere zločestog dila
ne nebo se srušiti ne da
Bog je veliki Bog sve gleda.
tekstopisac Nevenka Jovanović
art Nelly Poerich
Sokoj
Sva Prava Zadražana
uprkos svemu
