✨ Dobro došli na moj kanal! ✨Mesto gde se susreću poezija, muzika, književnost...Sve što bih rekla dela će reći... Ja sam Nelly Poerich — multidisciplinarna umetnica i autorka prepoznatljivog stvaralačkog izraza. Moje delo nastaje iz sposobnosti da povezujem reč, glas, muziku, sliku, duhovnost i svet simbola u jedinstvenu umetničku celinu. Astrologiju doživljavam kao umetnost sagledavanja i povezivanja — kao simbolički jezik koji zahteva znanje, intuiciju, širinu pogleda i odgov.tumačenja.

петак, 6. новембар 2026.

DALA SAM TI NA VAŽNOSTI Nelly Poerich

DALA SAM TI NA VAŽNOSTI

Nelly Poerich

Kada ljubav dotakne granicu dostojanstva

Postoje ljubavi koje nikada nisu dobile svoj pravi oblik, a ipak su ostavile dubok trag u duši. Nisu morale biti potvrđene zagrljajima, obećanjima ni zajedničkim životom. Ponekad je dovoljno ono neizgovoreno, ona nevidljiva nit koja povezuje dvoje ljudi, da se rodi osećanje snažnije od mnogih ostvarenih ljubavi.

Ali ljubav, ma koliko bila velika, ne daje nikome pravo da povredi tuđe dostojanstvo.

Pesma „Dala sam ti na važnosti“ nastala je iz sudara dve snažne emocije — ljubavi i povređenog ponosa. Ona nije samo izraz ženskog besa, već i glas žene koja zna koliko je nekome pružila, koliko je prećutala i koliko je u svojim odlukama vodila računa o drugome.

U njenim rečima nema odricanja od ljubavi, ali nema ni pristajanja na nepoštovanje. Jer žena koja voli ne mora zbog ljubavi da izgubi sebe.

Posebnu težinu ovoj pesmi daje pitanje razlike u godinama. Ona postoji, vidljiva je i ne može se poreći. Ipak, godine nisu uvek najveća prepreka među ljudima. Mnogo veće udaljenosti nastaju onda kada se dobrota pogrešno protumači, a iskrena osećanja ne dobiju zasluženo uvažavanje.

Ovo je pesma o ljubavi koja nije prestala, o ponosu koji se probudio i o dostojanstvu koje ne pristaje na poniženje.

DALA SAM TI NA VAŽNOSTI

Dala sam ti na važnosti
digla te u nebesa
a ti si to zlouptrebio
do vrhunca moga besa.

I sada se čudiš kakva sam to žena
a kakva bi bila kada nisam uvažena
Moje dostojanstvo i moja dobrota
ono su na čemu se zasniva sva moja lepota.

Volimo se a nismo imali ništa
osim note u vazduhu što ga čine osećanja čista
Odbila sam te onda i sam znaš zašto
možda nisam dobro postupila
da ne bi sutra ispašto.

Razlika je očigledna,
ona ko planina između nas stoji
godine su tu najmanje važne
već ono što u srcu postoji.

O pesmi

„Dala sam ti na važnosti“ govori o onom trenutku kada ljubav prestaje da bude samo nežno osećanje i postaje pitanje lične vrednosti, poštovanja i međusobnog razumevanja.

U njenoj suštini nije želja za osvetom, već potreba da se izgovori ono što je dugo ostajalo neizrečeno.

Jer ljubav može da oprosti mnogo toga, ali ne bi smela da traži od čoveka da se odrekne sopstvenog dostojanstva.

Nelly Poerich

Poetry & Music — LYRA MEDIUS

Lyrics and Vocal: Nelly Poerich
SOKOJ – CISAC

NE MOŽEŠ TAKO LYRA MEDIUS – POEZIJA PEVA NELLY POERICH

NE MOŽEŠ TAKO

LYRA MEDIUS – POEZIJA PEVA

NELLY POERICH

Kada ljubav zakuca na pogrešna vrata

Postoje susreti koji se dogode u pogrešno vreme, a ipak nam se učine kao da smo ih čekali čitavog života. Dvoje ljudi se prepozna, pogledi se zadrže duže nego što bi trebalo, reči dobiju neko drugo značenje, a srce, taj večiti neposlušnik, počne da piše priču za koju razum već zna da nema srećan završetak.

Ljubav, međutim, ne pita uvek za okolnosti. Ne proverava jesu li putevi slobodni, jesu li obećanja već data nekome drugome, niti koliko će duša povrediti ako se prepusti sopstvenoj želji. Ona jednostavno dođe, tiho ili burno, i zatraži svoje mesto pod suncem.

Ali nije svaka ljubav koja se rodi dobila i pravo da bude življena.

Postoje granice koje ne postavlja nedostatak osećanja, već savest. Postoje koraci koje ne zaustavlja strah, nego dostojanstvo. I postoje žene koje umeju da vole toliko snažno da im se čini kako bi zbog ljubavi mogle pomeriti planine, ali ipak ne pristaju da svoju sreću grade na tuđoj nesreći.

Jer šta znači voleti čoveka koji već nosi burmu na ruci?

Da li je dovoljno što srce govori jedno, ako život uporno pokazuje drugo? Može li se od nečije čežnje napraviti budućnost, a da se pritom ne pogaze obećanja koja su već izgovorena pred drugim čovekom?

Na takva pitanja nema jednostavnih odgovora.

Navika, kažu, ume da bude jača od ljubavi. Ljudi ostaju u odnosima iz dužnosti, straha od promene, zbog zajedničkih godina ili zato što nemaju hrabrosti da priznaju kako su se putevi odavno razišli. A onda, negde između onoga što jesu i onoga što bi želeli da budu, pojavi se neko treći.

Neko ko nije tražio da bude deo tuđe nedovršene priče.

I tada počinje ona najteža borba — ne između dvoje ljudi, već između osećanja i sopstvene savesti.

U pesmi „Ne možeš tako“ govori žena koja poznaje snagu ljubavi, ali još bolje zna cenu izgubljenog dostojanstva. Ona ne poriče svoju čežnju, ne skriva da voli, niti pokušava da umanji ono što oseća. Naprotiv, priznaje ljubav otvoreno, gotovo prkosno, ali upravo u tom priznanju pronalazi snagu da kaže — dosta.

Pred njom je čovek koji je želi, ali pripada nekom drugom životu. Na njegovoj ruci stoji mali, okrugli znak velikog obećanja. Burma, koja je nekada bila simbol zajedništva, sada postaje granica između želje i stvarnosti.

U toj jednoj slici sadržana je čitava drama.

Žena ubrzava korak, pokušava da pobegne od osećanja koja joj ruše mir, ali zna da od sopstvenog srca nije lako otići. Ipak, ona ne bira poniženje zarad nekoliko trenutaka nežnosti. Ne pristaje na čekanje bez kraja, na polovičnu pripadnost, na obećanja koja se izgovaraju jednom, a već sutradan odlažu.

Njeno odbijanje nije odsustvo ljubavi.

Ono je dokaz da ljubav, ma koliko bila velika, ne sme postati opravdanje za gubitak samopoštovanja.

Zato njene reči nisu molba. One su odluka.

„Ne, tako sa mnom, ne možeš tako.“

A možda je upravo to jedna od najtežih životnih lekcija: naučiti da nekoga možemo voleti svim srcem, a ipak mu reći da ode.

Jer ljubav nije samo ono što smo spremni da damo drugome.

Ljubav je ponekad i ono što smo dužni da sačuvamo u sebi.

NE MOŽEŠ TAKO

Autorska pesma – Nelly Poerich

Zašli smo u duboku jesen
pratiš me željom ponesen
a tamo negde ona postoji
tamo gde nismo celi i svoji.

Kiša se kani ponovo pasti
ubrzavam korak probam se spasti
od ljubavi koja ponos mi ruši
koja ko kost u grlu guši.

Refren

Ne, tako sa mnom, ne možeš tako
i da te volim do boga jako
gledam u burmu na tvojoj ruci
požuri kući crtu podvuci.

Navika je čudo bar tako kažu
neke se stvari očito odlažu
ja ovako neću to siguran budi
požuri kući pa tamo ludi.

LYRA MEDIUS – POEZIJA PEVA

NELLY POERICH

Lyrics: Nelly Poerich
Vocal: Nelly Poerich

SOKOJ – CISAC

Sve što bih rekla, pesma će reći.

Kada srce kaže da, a dostojanstvo ne

Nije svaka neostvarena ljubav poraz. Ponekad je najveća pobeda upravo ona koja se ne vidi — trenutak kada čovek, uprkos svemu što oseća, odluči da ne pogazi sopstvene vrednosti.

Ljubav koja traži da izgubimo sebe možda može doneti nekoliko trenutaka sreće, ali teško može doneti mir.

A mir sa sopstvenom savešću dragoceniji je od svakog obećanja koje nema hrabrosti da postane stvarnost.

Jer postoje vrata na koja ljubav može zakucati, ali kroz koja dostojanstvo ne dopušta da prođemo.

I zato — ne možeš tako.

четвртак, 5. новембар 2026.

LIČIŠ NA KIŠU LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

LIČIŠ NA KIŠU

LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

Kada ljubav zamiriše na kišu

Postoje ljudi koji u naš život uđu poput prolećnog sunca, donesu svetlost, probude osmeh i učine da poverujemo kako je sreća konačno pronašla našu adresu. A postoje i oni drugi, koji nam zauvek ostanu u duši poput kiše. Ne zato što su doneli samo tugu, već zato što su dotakli ona najskrivenija mesta našeg bića, tamo gde se ljubav i bol prepoznaju bez ijedne izgovorene reči.

Kiša je oduvek bila neobičan saputnik ljudskih osećanja. Nekada nas umiruje, nekada vraća uspomene, a ponekad se čini da svaka njena kap nosi nečije ime. I dok se nad gradom smenjuju oblaci, u nama se bude slike nekadašnjih susreta, nedovršenih razgovora i obećanja koja nisu uspela da nadžive vreme.

Ali šta se događa kada ljubav još postoji, a sudbina više ne dopušta da joj pripadamo?

Čovek može da promeni grad, kuću, navike, pa čak i način na koji posmatra svet. Ipak, postoje osećanja koja ne pristaju na zaborav. Ona se vraćaju u tišini, u šumu koraka, u mirisu mokrog lišća i u onom neobjašnjivom drhtaju srca kada nam se učini da ćemo ponovo sresti nekoga ko je nekada bio čitav naš svet.

Pesma „Ličiš na kišu“ nastala je iz upravo takvog osećanja. Ona govori o ljubavi koja nije prestala, ali je morala da se suoči sa nečim jačim od ljudske želje — sa sudbinom.

U njenim stihovima sudbina nije samo nevidljiva sila. Ona postaje gotovo stvarna žena, neumoljiva gospodarica ljudskih puteva, koja svojom rukom razdvaja ono što su srca želela da spoje. Njena moć ne pita za obećanja, ne osvrće se na suze i ne mari mnogo za planove koje smo tako pažljivo gradili.

A ljubav? Ona ostaje među koracima koji su postali teški, među usnama koje više nemaju snage da govore i među pogledima u kojima se čitaju sve neizgovorene reči.

Jer postoje rastanci u kojima niko nije prestao da voli. Samo su putevi, uprkos srcu, krenuli na različite strane.

I možda je upravo u tome najveća ljudska tuga: što ponekad ne izgubimo ljubav zato što je nestala, već zato što život nije znao gde da je sačuva.

LIČIŠ NA KIŠU

Autorska pesma – Nevenka J. – NENSI

Duga se lomi, razdvaja nebo

Plašim se suze, jer nje si deo

Ličiš na kišu jesenjeg jutra

Da li ću opet plakati sutra?

Refren

I kad bi hteli vratiti juče

Gospođa sudba rukave suče

Cedi nam dušu rukama pralje

Životu nekom, šalje nas dalje.

Sudbine ruka od naše jača

Od svake njene oštrice mača.

Došao jesi tek da me vidiš

Kolko da kažeš: „Volim te mila.“

Na crti tvoga prgavog čela

Linija moga dlana se skrila.

Pod nogom lišće sa vetrom zbori

Koraci naši olovni, spori,

a usne našle povod da ćute

Gospođa sudba kroji nam pute.

LYRA MEDIUS – POEZIJA PEVA

NELLY POERICH

Autor originalnog teksta: Nevenka J. – NENSI

Lyrics: Nelly Poerich

Vocal: Nelly Poerich

SOKOJ – CISAC

Sve što bih rekla, pesma će reći.

Jer poezija ne prestaje da živi kada se stih završi. Ona nastavlja da govori kroz muziku, sećanja i osećanja onih koji je slušaju.

ŠTA JE ZA TEBE LJUBAV LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

ŠTA JE ZA TEBE LJUBAV

LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

Kada ljubav prestane da bude bajka

Postoje ljubavi koje nam dolaze tiho, gotovo neprimetno, i one druge, koje uđu u naš život bez kucanja, poremete mir i nateraju nas da preispitamo sve ono u šta smo do tada verovali.

Ljubav nije uvek nežnost, niti je svaki zagrljaj sigurna luka. Ponekad je ona nemir koji ne umemo da objasnimo, pitanje na koje ne dobijamo odgovor, susret dva karaktera koja se istovremeno privlače i sudaraju. U njoj se prepliću ponos i ranjivost, želja da pripadamo nekome i potreba da ostanemo svoji.

Koliko puta smo izgovorili reč „ljubav“, a da nismo zastali da razmislimo šta ona zaista znači? Da li je ljubav obećanje, odricanje, strast ili sposobnost da nekoga prihvatimo i onda kada nam nije lako? Da li je dovoljno govoriti o osećanjima ili se njihova istina otkriva tek onda kada od nas zahtevaju hrabrost?

Upravo iz tog nemira nastala je pesma „Šta je za tebe ljubav“. Ona nije ispovest žene koja pristaje na sve, niti priča o ljubavi koja se zadovoljava lepim rečima. To je glas žene koja ume da voli, ali ume i da pita. Koja ne traži savršenstvo, već iskrenost. Koja poznaje i sopstvene slabosti, ali odbija da ljubav pretvori u lažno obećanje.

U ovoj pesmi ljubav nije ukras života, već njegova živa, nepredvidiva snaga. Ona ume da greje, ali i da uznemiri. Da nas približi drugome, ali i suoči sa nama samima.

Jer možda se najveća istina o ljubavi ne nalazi u odgovoru na pitanje koliko nekoga volimo, već u tome koliko smo spremni da tu ljubav živimo.

A pitanje ostaje, jednostavno i veliko:

Šta je za tebe ljubav?

ŠTA JE ZA TEBE LJUBAV

Autorska pesma – Nelly Poerich

Uvod

ŠTA JE ZA TEBE LJUBAV, da li uopšte znaš,

kad uvek kad treba da se od srca daš

Strofa 1

Ljubav nije šapat vetra

ni ruža u knjizi iz srednje škole

to je vulkan što spava, po planu,

dok mi dotakneš lošiju stranu.

To nije film što završi srećno,

ni pesma sa refrenom znanim,

ljubav je nož u svilenom platnu,

koji reže da vidim da li ti falim-

Refren

Šta je za tebe ljubav, reci mi pravo,

je l mirna luka ili otvoreno more?

Znam, nisam ti laka, ni ti meni ništa manje

ali to ti je što ti je, bar ne dajem nikom lažno obećanje

Strofa 2

Ljubav nije kad me pogledaš,

već kad ne možeš oči da skloniš,

kad me u mislima svlačiš u tami,

kad u moje uzdahe smelo zaroniš.

To nije dar ni poklon s lentom,

već potreba da me ponovo sretneš,

ljubav je kad mi se vraćaš ko senka,

kad ko presahla biljka veneš

Refren

Šta je za tebe ljubav, reci mi pravo,

je l mirna luka ili otvoreno more?

Znam, nisam ti laka, ni ti meni ništa manje

ali to ti je što ti je, bar ne dajem nikom lažno obećanje

Završni refren

Šta je za tebe ljubav, priznaj sad glasno,

je l' vatra što greje il' vatra što gasi.

Ja nisam slučajna, kao sve te "časne"

ono što ostaje kad sve drugo zgasne.

LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

Autor teksta: Nelly Poerich

Lyrics: Nelly Poerich

Vocal: Nelly Poerich

SOKOJ – CISAC

Sva autorska prava zadržana.

POEZIJA PEVA

Jer kada poezija dobije glas, stihovi pronalaze put do srca.

SVE ŠTO BIH REKLA, PESMA ĆE REĆI.

недеља, 25. октобар 2026.

KOSOVSKA MAJKA- (Pesma po narudžbini za Cakanu ) LYRA MEDIUS — Nelly Poerich Lyrcs Vocal Nelly Poerich

KOSOVSKA MAJKA
LYRA MEDIUS — Nelly Poerich
KNJIŽEVNI UVOD
Postoje kuće iz kojih čovek ode, ali koje nikada ne napuste njegovo srce. U njihovim zidovima ostaju glasovi detinjstva, roditeljske reči, dečja graja i uspomene koje vreme ne uspeva da izbriše.
Takva je i priča utkana u pesmu „Kosovska majka”, nastalu pre mnogo godina, po narudžbini pevačice Cakane, nadahnutu njenom istinitom porodičnom pričom.
To je priča o povratku rodnom Kosovu, o majčinom pragu koji više niko ne čuva, o dvorištu koje pamti život jedne velike porodice i o majci čija je snaga bila veća od svih nedaća.
Potekli iz imućnih porodica, roditelji su tokom života mnogo toga izgubili. Ipak, ono najdragocenije uspeli su da sačuvaju — veru u Boga, ljubav prema porodici i dostojanstvo pred životnim iskušenjima. Njihovo najveće bogatstvo bila su deca, a najvažnija želja da svi ostanu živi, zdravi i zajedno.
U središtu ove pesme stoji majka Milica, žena snažnog duha, koja je i u dubokoj starosti sačuvala životnu čvrstinu. Njene reči ostale su ćerki kao zavet, a uspomena na nju kao neugasiva svetlost rodnog doma.
Kada se ćerka vrati i zakorači u opustelo dvorište, pred njom ožive čitave godine. Svaki kamen ima svoju priču, svaki kutak čuva nečiji glas. Ali onaj najmiliji, majčin, više se ne čuje.
I tada se iz sećanja rađa vapaj:
„Milice! Milice!”
To nije samo dozivanje majke. To je glas ljubavi, tuge, ponosa i zahvalnosti. Glas ćerke koja zna da se roditeljski dom ne meri bogatstvom koje je nekada imao, već ljubavlju koju je zauvek sačuvao.
Pesma „Kosovska majka” zamišljena je u duhu stare kosovske izvorne pesme, u kojoj se prepliću seta, snaga, vera i nada. U njenom refrenu majka postaje simbol ljubavi koja ne prolazi, poput majske ruže koja nastavlja da cveta u uspomenama svojih najmilijih.
Jer majka ne ostaje samo u kući u kojoj je živela. Ostaje u svakom srcu koje je naučila da voli.

KOSOVSKA MAJKA
(Uvodni pripjev)
Heeej, Kosovoooo...
Oj, majko moja!
Kosovo, Kosovo, evo mene tebi,
da se nisam tu rodila, koliko sam jaka,
verovala ne bi'.
Kosovka mi majka na izdahu reče:
„Da se Božje ruke držim
i kad me suza peče!”
Stara kuća prazna stoji, uspomene čuva,
ne čuje se dečja graja, samo vetar duva.
Na kapiji ruka zasta, srce jače bije,
pogled prema nebu pružam, jer majka tu nije.
U dubokoj starosti zdrava, čila, smela,
zaspala si večnim snom jer si tako htela.
(Refren)
Majko moja, majčice,
mila dušo rajska,
ponikla na Kosovu
kao ruža majska.
Milice! Milice!
Odzvanja do neba,
tvoja duša rajska
svima nama treba!
Ulazim u dvorište, opustelo, staro,
gde si, majko, da me čekaš s onim toplim žarom?
Svaki kamen nešto pamti, svaki kutak priča,
a suza suzu jedva stiže preko moga lica.
(Refren)
Majko moja, majčice,
mila dušo rajska,
ponikla na Kosovu
kao ruža majska.
Milice! Milice!
Odzvanja do neba,
tvoja duša rajska
svima nama treba!
Kućo moja rodna, roditelji mili,
u njoj ste iz ljubavi puno dece digli.
Od bogatog roda oboje ste bili,
kroz nevolje puste mnogo izgubili.
Ali niste veru, nadu izgubili,
i sad čujem reči što ste govorili:
„Samo da smo živi, zdravi,
da nas čuva dragi Bog,
od porodice i Boga
nema prečeg nikog.”
(Završni refren)
Majko moja, majčice,
mila dušo rajska,
ponikla na Kosovu
kao ruža majska!
Milice! Milice!
Odzvanja do neba,
tvoja duša rajska
svima nama treba!
Heeej, Kosovoooo...
Oj, majko moja...
Autor teksta i vokal: Nelly Poerich
LYRA MEDIUS — Nelly Poerich
SOKOJ – CISAC | Sva prava zadržana
Pesma po narudžbini za Cakanu, nastala prema istinitoj porodičnoj priči.

четвртак, 22. октобар 2026.

LYRA MEDIUS – NELLY POERICH - LEPOTO MOJA

LEPOTO MOJA

Između ljubavi, sumnje i neizgovorenih obećanja

LYRA MEDIUS – NELLY POERICH

Postoje ljubavi koje ne prestaju, ali nikada ne pronalaze svoj mir. One koje nas iznova vraćaju istom čoveku, istim pitanjima i istim nadama, čak i kada razum pokušava da nas ubedi da je vreme za rastanak.

„Lepoto moja“ je pesma o ženi koja voli iskreno, strasno i bez zadrške, ali sve teže podnosi neizvesnost. Njen voljeni dolazi i odlazi, ostavljajući za sobom nežnost koja obećava i tišinu koja ništa ne objašnjava.

U toj ljubavi smenjuju se strast i sumnja, ljutnja i praštanje, odlučnost da se ode i nemoć pred jednim pozivom.

I dok jesen donosi kišu, a dani prolaze u čekanju, ona od njega ne traži nemoguće. Traži samo istinu, jer srce koje iskreno voli zaslužuje da zna pripada li mu ljubav koju tako strpljivo čuva.

Posebnu nežnost pesmi daje završna slika njihovog susreta. Dok ona pokušava da pronađe odgovore, on joj sklanja kosu sa čela i nežno dodiruje lice. U tim malim gestovima još živi bliskost, ali pitanje ostaje neizgovoreno.

Jer ljubav nije samo umeće da nekoga zadržimo u zagrljaju. Ponekad je mnogo važnije imati hrabrosti da mu kažemo istinu.

Nelly Poerich

LEPOTO MOJA — Muzička interpretacija

Poslušajte muzičku interpretaciju autorske pesme „Lepoto moja“, u kojoj se prepliću ljubav, čežnja, nežnost i neizvesnost.

Lyra Medius – Nelly Poerich

SOKOJ – CISAC
Sva autorska prava zadržana.

LEPOTO MOJA

Strofa 1

Nevenka J. Sokoj

Lyra Medius – Nelly Poerich

ZAŠTO SI TAKAV Autorska poezija — Nelly Poerich

ZAŠTO SI TAKAV

Kada ljubav još postoji, a razumevanje nestaje

Autorska poezija — Nelly Poerich

Postoje trenuci u ljubavi kada se dvoje ljudi ne rastaju zato što su prestali da vole, već zato što više ne umeju da pronađu put jedno do drugog.

Nekada se između dva srca ispreče nepoverenje, ponos i reči koje nikada nisu izgovorene. Ono što je nekada bilo bliskost polako postaje udaljenost, a zagrljaji ustupaju mesto pitanjima na koja niko ne želi da odgovori.

Pesma „Zašto si takav“ govori o ženi koja se suočava sa promenom čoveka kojeg voli. Ona ne razume njegovu hladnoću, njegove sumnje i potrebu da beži od osećanja koja su nekada zajedno gradili.

Ipak, njene reči nisu samo prekor. U njima se oseća i nada da se ljubav može probuditi, da jedan iskren pogled može vratiti sećanje na sve ono što ih je nekada povezivalo.

Posebno mesto u pesmi imaju oči — ogledalo duše i poslednje utočište ljubavi. U njima još živi žena koja čeka da bude prepoznata, ne kao uspomena, već kao neko ko i dalje voli.

Jer nije uvek najteže izgubiti ljubav. Ponekad je mnogo teže gledati kako se ona udaljava dok još postoji u oba srca.

A pitanje koje ostaje da lebdi između njih jednostavno je, bolno i ljudsko:

Zašto si takav, reci mi pravo,

zar ti je srce od kamena?

Pogledaj jednom u moje oči,

još te u njima čeka voljena.

SOKOJ – CISAC

Sva autorska prava zadržana.